Из историје Mашинског факултета

Машински факултет Универзитета у Београду је најстарија и највећа високошколска и научна установа у Србији у области машинства.

Кратак историјски преглед развоја општег инжењерског образовања (од средњег до факултетског):

19.06.1846. – формира се Инжењерска школа (на нивоу средњег образовања у трајању од 3 године) при Попечитељству унутрашњих дела (а не при Лицеју); 15.09.1853. – на Лицеју (који такође траје 3 године) формирају се 3 одељења од којих је једно Одјеленије јестествословно и техническо, и тада по први пут почиње образовање инжењера на факултетском нивоу у Србији; 24.09.1863. – Лицеј се преименује у Велику школу, студије се продужавају на 4 године, а из одељења формирају се факултети и тако настаје посебан Технички факултет.

Кратак историјски преглед развоја машинског факултетског инжењерског образовања до оснивања засебног факултета:

Почетак наставе и образовања на високошколском нивоу у области машинства везује се за 20.12.1873.год. када је на предлог Академског савета Велике школе Изменама и допунама закона на Техничком факултету уведен предмет Механика и наука о машинама, при чему је основни разлог био предвиђена изградња железничке пруге.

19.01.1880. – Одлуком Народне скупштине предмет се раздваја на два засебна: Теоријска механика и Наука о машинама. Механику наставља да предаје Клерић, док се за Науку о машинама тражи стални наставник.

24.11.1887. то постаје инж. Светозар Зорић, који је све до пензионисања 1925. био на челу наставничког колегијума у Одсеку за машинске инжењере.

06.01.1897. – Технички факултет уводи три одсека од којих је један Машинско-технички. 30.09.1900. – Одсек званично мења назив у: Одсек за машинске инжењере.

27.02.1905. – Велика школа се проглашава Универзитетом, и поред постојећих факултета (Правног, Филозофског и Техничког), додају се Богословски и Медицински факултет.

1912-13 – Балкански ратови ометају рад Универзитета, а 1914-18., током Првог светског рата, он се сасвим прекида.

1919. – поновно отварање Универзитета;

1922. – Технички факултет формира следеће Одсеке: Машинско-електрорехнички (Електро-машински), Грађевински, Архитектонски и Технолошки.

1930. – Технички факултет се сели у зграду на Тркалишту (Булевар Краља Александра 73). Крајем 1940. завршава се зграда за Машинске лабораторије у Гробљанској (Рузвелтовој) улици.

1941-45 – прекид због Другог светског рата, а у првој школској 1945/46 било преко 975 студената (530 нових) на Електро-машинском одсеку Техничког факултета, па због тога 25.03.1946. долази до оснивања посебних одсека, Машинског и Електротехничког.

Оснивање засебног факултета:

21.06.1948. – Уредбом се Технички факултет издваја из састава Универзитета у Техничку велику школу, а одсеци се претварају у факултете. Тако настаје данашњи Машински факултет, који поред одсека које је до тада имао (Опште-машински, Железничко-бродски, Ваздухопловно-моторизацијски), крајем 1946.год. оснива и групу за Војно машинство.

25.10.1948. – први декан Машинског факултета је проф. Владимир Фармаковски.

26.07.1954. – факултет се враћа у окриље Универзитета у Београду.

Развој Машинског факултета до данас:

1954. доноси се нови наставни план у коме постоји 5 одсека (Опште-машински, ваздухопловни, железнички, бродски и војни);

Од 1955.год. омогућено је стицање титуле доктора техничких наука на факултету (претходно било у надлежности САНУ) и одбрањене су прве две докторске дисертације;

05.07.1956. – донет први статут факултета са значајним изменама у наставном плану;

1959. – нови статут са наставним планом којим се студије скраћују на четири године и уводи подела на десет смерова по разним областима; 1955. – идејни пројект нове зграде факултета у Улици 27.ог марта;

08.05.1957. – почета градња;

1960. – почело усељење и коришћење нове зграде;

јун 1960. – нови Савезни закон уводи степенасту наставу на факултет; прате га републички закон из децембра 1962.год. и нови статут факултета из априла 1963.год.; први степен у трајању од четири семестра на три одсека образује тзв. погонског инжењера (виша спрема), док на другом степену у трајању од још четири семестра постоје 4 одсека и 13 група; наставом у трајању од четири године и израдом дипломског рада стицало се свање дипломираног инжењера машинства (висока спрема);

1962. – уводи се и трећи степен образовања - магистарске студије у трајању од две године, одн. специјалистичке у трајању од једне године; звања магистра техничких наука, одн. специјалисте стичу се одбраном завршног рада;

27.06.1966. – донет нови статут којим се поново враћа континуални систем образовања на основним студијама у трајању од пет година са десет усмеравајућих група;

1966. – одбрањено је првих пет магистарских теза кандидата који су завршили магистарске студије;

29.12.1967., 19.07.1969. и 29.06.1971.год. – модификације статута, а 16.12.1972. – нови Закон о високом школству, који доводи до промене у наставним плановима који су донесени школске 1973/74.год. и којим се студије скраћују на четири године, развија се већи број усмерења, повећава се учешће лабораторијског рада у настави, и др.; 1978. – поново се враћају петогодишње студије, а од 1981/82. постоји 14 профила на којима се образују машински инжењери.

1990. – нови статут којим се врши усаглашавање са донетим законом и којим је предвидјено 15 усмеравајућих одсека у настави на основним студијама;

1998. – нови закон о универзитетима и статут факултета по коме се и данас ради (детаљније у наставку).

У претходном периоду Машински факултет је обављао наставу и у Одељењима ван Београда – Крагујевац 1960-1971, Краљево 1975-1987, Ужице 1978-1985, Ваљево 1979-1985.

Такође, врло активно је укључен у обављање наставе у Ваздухопловно-техничкој академији Војске Југославије у Жаркову