Од укупне енергије коју потроши једно домаћинстава око 60% потроши се на грејање, 9% на загревање воде, 6% на кување, 5% на клима уређаје, док се осталих 20 % потроши остале кућне уређаје и расвету.

Од ових осталих, највећи потрошачи су фрижидери, замрзивачи и машине за веш.

Због тога при куповини кућних уређаја, треба да обратите пажњу на њихов енергетски разред, а посебно у случајевима код уређаја који се свакодневно користе, јер се тако могу остварити и до 50% уштеде енергије. Поред тога, додатне уштеде се могу остварити њиховим рационалним и правилним коришћењем.

Уштеда енергије при коришћењу кућних уређаја цео текст

Основна функција система за грејање је да простор у коме боравимо загреје на температуру при којој се осећамо удобно. Вредност ове температуре зависи првенствено од тога какву активност спроводимо и како смо том приликом обучени. За случај да се седи и дуже борави ова температуре треба да буде од 20 до 21 степен Целзијуса, за простор у коме спавамо 18 степени Целзијуса, за просторије у којима због одласка на посао и школу током дана нико не борави 16 степени Целзијуса, а у случају дужег не боравка, у случају годишњег одмора 10 степени Целзијуса.

За разлику од ове температуре, температура спољашњег ваздуха и други метеоролошки услови непрестано се мењају, чиме се непрестано мењају губици топлоте кроз зидове, врата и прозоре, као и остале елементе омотача зграде, а самим тим мењају се потребе за топлотом коју систем грејања треба да обезбеди. Због тога, а да би одржала жељена температура потребно је извршити регулацију рада самог система грејања. Ово посебно зато, што са са сваким степеном прегрејавања, тј. повећањем температуре ваздуха у просторији за један степен Целзијуса, непотребно троши додатних 7% енергије за грејање.

Уштеда енергије регулисањем рада система грејања цео текст