Катедра за отпорност конструкција

Отпорност конструкција обухвата проучавање и примену нумеричких и експерименталних метода за изналажење напонског и деформационог стања статички, динамички и термички оптерећене конструкције. Метода коначних елемената представља основну примењену нумеричку методу прорачуна конструкција. Експерименталне методе мерења су: механичка, екстензиометријска (мерне траке), оптичка, ласерска, индуктивна, магнетна, капацитивна, термичка, вртложне струје и др. Моделирање, односно пресликавање физичког у рачунарски модел, реално изведене и оптерећене конструкције при њеној експлоатацији представља главни задатак проучавања њене отпорности, ондносно чврстоће. Дијагностика реалног понашања конструкције уз решавање њених проблема заокружује делатност Катедре за отпорност конструкција.

Лабораторијски рад студената и научно-истраживачке активности у области отпорности конструкција организоване су у оквиру Центра за примењену механику и отпорност конструкција, Катедре за отпорност конструкција.

Руководилац лабораторије: доц. др Ана С. Петровић
Правилник о коришћењу лабораторије