• заваривање и заварене конструкције , 2. семестар, позиција 1

Циљеви предмета су да студенти, после одслушане теоријске наставе из Металургије заваривања, као и максималним ангажовањем у практичној настави (кроз лабораторијске вежбе, израду рачунских задатака, израду семинарских радова и др.), постану компетентни у области заваривања материјала и стекну одговарајуће академске вештине, а такође развију и креативне способности и овладају специфичним практичним вештинама потребним за обављање професије.

По успешном завршетку овог курса, студент би требало да будe оспособљен да: • Разуме расподелу температуре у материјалу током заваривања и унете количине топлоте на очвршћавање метала • Да поброји могуће типове прслина (топле, хладне, ламеларне и прслине жарења) које могу настати при заваривању и направи разлику између њих • Разуме металуршке аспекте различитих група челика(угљенични, нисколегирани, високолегирани, нерђајући), изабере поступак заваривања и одговарајући додатни материјал • Разуме металуршке аспекте заварљивости различитих врста обојених метала и њихових легура (Аl и легуре; Cu и легуре; Ni и легуре; Ti, Zr, Мg и њихове легуре) • Разуме металуршке аспекте заварљивости разнородних метала • Примени концепт предвиђања настајања прслина у завареном споју у зависности од избора материјала и технологије заваривања, у циљу избегавања појаве оштећења и ломова

Увод. Физичке основе заваривања. Хемијске реакције при заваривању. Топлотни процеси при заваривању. Прслине у завареним спојевима. КХЗ дијаграми и термичка обрада заварених спојева. Увод у металургију заваривања челика. Заварљивост нелегираних и челика високе чврстоће. Заваривање челика отпорних на пузање и за рад на сниженим температурама. Заваривање нерђајућих и топлопостојаних челика. Заваривање обојених метала.

Заостали напони и деформације у завареним спојевима. Структурне промене у завареним спојевима. Примена КХЗ дијаграма. Термичка обрада заварених спојева. Заварљивост челика - еквивалент угљеника,ЦЕ. Грешке. Испитивање заварених спојева. Оцена заварљивости различитих врста челика. Eквивалент хрома и еквивалент никла. Заваривање разнородних материјала. Заваривање неких обојених метала: Al, Cu, Ni, Ti, Mg, Zr, Ta и њихових легура. Заваривање ливених гвожђа и челика. Спајање неметалних материјала (пластика, керамика, композити). Вежбе у заваривачкој радионици.

Положени испити из Машинских материјала 1 и Машинских материјала 2 и одслушана предавања и вежбе из Поступака заваривања.

1. А.Седмак, В. Шијачки Жеравчић, А. Милосављевић, В. Ђорђевић, М. Вукићевић, Машински материјали, други део, Машински факултет, Београд, 2000. 2. В. Шијачки Жеравчић, А. Милосављевић, А. Седмак, Приручник за машинске материјале - заваривање, лемљење и ливење, Машински факултет, Београд, 1996.

укупан фонд часова: 75

ново градиво: 22
разрада и примери (рекапитулација): 8

аудиторне вежбе: 2
лабораторијске вежбе: 9
рачунски задаци: 4
семинарски рад: 15
пројекат: 0
консултације: 0
дискусија/радионица: 0
студијски истраживачки рад: 0

преглед и оцена рачунских задатака: 0
преглед и оцена лабораторијских извештаја: 0
преглед и оцена семинарских радова: 2
преглед и оцена пројекта: 0
колоквијум са оцењивањем: 2
тест са оцењивањем: 6
завршни испит: 5

активност у току предавања: 5
тест/колоквијум: 50
лабораторијска вежбања: 5
рачунски задаци: 0
семинарски рад: 10
пројекат: 0
завршни испит: 30
услов за излазак на испит (потребан број поена): 20

Б. Сабо и остали, Заварљивост нерђајућих челика-приручник, Н.Сад,1995. ; И. Хривњак, Заварљивост челика, превод на Српски (Љ. Недељковић), Грађевинска књига, Београд, 1982.; S. Kou, Welding Metallurgy, second edition, 2003; R. Prokić Cvetković, O. Popović, Metalurgija zavarivanja, Mašinski fakultet Beograd, 2019.;