• машинско инжењерство (МАС)
• индустрија 4.0 (МАС И4.0)

Право уписа на Мастер академске студије имају студенти са завршеним Основним академским студијама неког од факултета техничке струке. Студенти који имају завршене Основне струковне студије неке од високих школа, уписују Основне академске студије (немају право директног уписа Мастер студија)

На Машинском факултету у Београду постоји могућност студирања на једном од 22 модула на Мастер академским студијама:

На Мастер академским студијама, студент при упису студија обавезно бира изборни модул (одсек). Минимални број студената за изборни модул износи 5 (при упису, док у З. семестру нема минимума), а максимални 32.

Максималан број студената који се уписује на Мастер академске студије је 416, а настава се изводи у групама од највише 32 студента за предавања, 16 за опште вежбе и 8 студената за лабораторијске вежбе.

Предмет « Стручна пракса М » организују носиоци модула. Студент « Стручну праксу М », треба да обави и положи пре пријављивања Мастер (M.Sc.) рада.

На изборне предмете у свим семестрима примењује се критеријум од најмање 5 пријављених студената да би се настава обављала.

У укупној средњој оцени, оцене са « Мастер (M.Sc.) рада » и « Стручне праксе М » се своде у једну, пондерисањем према одговарајућем броју ЕСПБ, а затим та оцена на укупну средњу оцену утиче пондерисано са 25 часова.

У прву годину мастер академских студија може да се упише лице у складу са Законом и Статутом и другим општим актима Универзитета и Факултета. У прву годину мастер академских студија може да се упише лице које је завршило одговарајуће Основне академске студије остваривши:

• најмање 180 ЕСПБ бодова – ако мастер академске студије имају 120 ЕСПБ бодова;
• најмање 240 ЕСПБ бодова – ако мастер академске студије имају 60 ЕСПБ бодова.

Редослед кандидата за упис у прву годину Мастер академских студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним студијама. Општим актом Факултета, односно Универзитета, могу се прописати и друга мерила за упис и за утврђивање редоследа кандидата. Ближе услове и мерила за упис на Мастер академске студије у одређеној школској години доноси Веће, у складу са општим актом Универзитета.

«Мастер (M.Sc.) рад» узима се код наставника или обавезних предмета модула, или изборних предмета које је студент током студија положио, при чему носиоци модула одређују листу могућих предмета. Мастер рад мора да садржи бар две од следећих области: материјал о проученој и обрађеној теми, сопствени нумерички прорачун, сопствени експериментални рад и/или сопствено пројектовање. Одбрана рада не може да се обави док се не положе сви испити.

На дипломи Мастер академских студија (120 ЕСПБ) писаће академски назив МАСТЕР ИНЖЕЊЕР МАШИНСТВА (скраћено маст.инж.маш.). У Додатку дипломе даје се списак одслушаних и положених предмета, и уз титулу се обавезно додаје повлака и назив усмерености коју је студент остварио избором одређеног модула (одсека). У међународним односима ова титула одговара титули Master of Science (M.Sc. – на латинском Magister Scientiæ).

Универзитет у Београду – Машински факултет и Универзитет у Београду – Математички факултет заједнички изводе ултидисциплинарни студијски програм мастер академских студија под називом Индустрија 4.0, при чему је носилац програма Машински факултет.

Студијски програм Мастер академских студија Индустрија 4.0 представља мултидисциплинарни програм намењен образовању нове генерације инжењера који поседују знања, вештине и компетенције неопходне за имплементацију савремених технологија које доноси четврта индустријска револуција – Индустрија 4.0.

Право уписа на Мастер академске студије Индустрија 4.0 имају студенти са завршеним Основним академским студијама неког од факултета из техничко-технолошке, природно-математичке групације или групације информатичких наука. Студенти који имају завршене Основне струковне студије неке од високих школа, уписују Основне академске студије (немају право директног уписа Мастер студија).

Максималан број студената који се уписује на Мастер академске студије Индустрија 4.0 је 35, а настава се изводи у групама од 25 студената за предавања, у групи за вежбе до 15 студената и у групи за лабораторијске вежбе до 10 студената.

На почетку сваке године студент бира предмете, за ту годину студија, које жели да слуша и полаже. За сваки семестар, као и за сваку позицију предмета у семестру, постоји посебна изборна листа. Притом, морају да се имају у виду следећи услови: сви изборни предмети на листи за једну позицију су у међусобној конкуренцији и студент може да бира само један од њих. Настава на изборном предмету се обавља ако је за предмет пријављенo најмање 5 студената. Предност избора одређеног предмета код неког предавача имају студенти са већом средњом оценом.

• Дистрибуирани системи у машинству
• Управљање ланцима снабдевања
• Дигитални мерни системи

• Увод у биоинформатику
• Истраживање података

• Машинско учење
• Рачунарска интелигенција

• Виртуелна реалност
• Управљање квалитетом и ризиком у индустрији 4.0
• Индустријски интернет ствари и сајбер безбедност

• Ексквизиција података
• Терминирање технолошких система и процеса
• Дигитална фабрика и интелигентно одржавање

• Пословна интелигенција и пословна аналитика
• Флексибилни и реконфигурабилни технолошки системи
• Предузетништво и организационе културе
• Примене теорије игара у инжењерству и менаџменту за Индустрију 4.0

«Мастер (M.Sc.) рад» се узима код наставника обавезних предмета или изборних предмета које је студент током студија положио. Мастер рад мора да садржи бар две од следећих области: материјал о проученој и обрађеној теми, сопствени нумерички прорачун, сопствени експериментални рад и/или сопствено пројектовање. Одбрана мастер рада не може да се обави док се не положе сви испити. Курикулумом је предвиђено да Мастер рад представља резултат практичног истраживања и уско је повезан са праксом; извршава се под заједничким надзором ментора мастер рада и ментора код послодавца.

Посебну додату вредност програму дају две студентске праксе. Први део праксе (Пракса, 1. део) се обавља током читавог семестра један дан у седмици у укупном трајању од 15 дана, док се други део праксе (Пракса, 2. део) обавља у четвртом семестру у укупном трајању од 40 радних дана. Више од 20 компанија препознало је потенцијале предложеног студијског програма и подржале су овај програм кроз давање изјаве о намерама да се код њих реализује студентска пракса. Диплома На дипломи Мастер академских студија (120 ЕСПБ) писаће стечен академски назив МАСТЕР ИНЖЕЊЕР МАШИНСТВА - ИНФОРМАТИЧАР (скраћено маст.инж.маш.инф.). У међународним односима ова титула одговара титули Master of Science (M.Sc. – на латинском Magister Scientiæ).