Водоник има потенцијал да постане један од кључних стубова декарбонизације, али његов развој као енергента зависи од координисаног деловања свих актера – државе, индустрије и науке до финансијских институција и технолошких компанија. Ово је истакнуто на отварању Треће међународне стручно-пословне H2 конференције 2026 под називом „Зелени водоник као путоказ енергетске транзиције“, која се одржава 17. и 18. марта у хотелу Hyatt Regency у Београду.

Конференција је окупила водеће представнике енергетског сектора, индустрије, инвеститора, финансијских институција, регулатора из 24 земље Европе, Блиског истока и Азије. Током дводневног програма, учесници ће дискутовати о развоју пројеката водоника, интеграцији обновљивих извора енергије, инфраструктурним изазовима и инвестиционим могућностима са фокусом на конкретне пројекте, тржишне трендове и практична решења која обликују будући енергетски систем. Циљ скупа је повезивање енергетских политика, технологије и капитала кроз дијалог заснован на конкретним пројектима и применљивим решењима. Организатори конференције су Кластер за реализацију пројеката водоника у Републици Србији и портал Енергија Балкана.

У име организатора, учеснике и бројне угледне госте поздравио је проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета у Београду и  председник Скупштине Кластера за развој водоничних пројеката.

Како је истакао, водоник представља кључну компоненту одрживе енергетске будућности, јер омогућава декарбонизацију индустрије, транспорта и енергетског сектора, посебно кроз употребу „зеленог водоника“ произведеног електролизом воде. „Користећи зелени водоник можемо да смањимо нашу зависност од фосилних горива што омогућава одрживи развој”, рекао је проф. Поповић.

С тим у вези,  указао je на значај оснивања Кластера за развој пројеката водоника као кључног корака ка унапређењу водоничне економије у Србији и региону. Како је навео, Кластер је основан са циљем да постане водећа платформа која повезује научне институције, индустријске лидере и финансијски сектор, како би се развили регулаторни, технички и тржишни оквири за убрзану примену водоничних технологија. „Наша мисија је стварање одрживог екосистема водоника који доприноси енергетској транзицији, смањењу емисије угљен-диоксида и унапређењу индустријских процеса“, рекао је проф. Поповић.

Кластер, како је објаснио, функционише као професионална и пословна мрежа која омогућава размену знања, развој заједничких пројеката и повезивање са међународним партнерима, уз активно учешће у изради стратешких и правних докумената, као и организацију стручних и пословних догађаја. „Кроз заједничке иницијативе, међународну сарадњу и технолошке иновације, постављамо темеље за дугорочни одрживи економски развој заснован на чистим енергетским решењима“, поручио је проф. Поповић.

Учесницима су се затим обратили Њ.Е. Едвард Фергусон, амбасадор Велике Британије у Републици Србији, Њ.Е. Анке Конрад, амбасадорка Савезне Републике Немачке у Републици Србији, Њ.Е. Перниле Дахлер Кардел, амбасадорка Краљевине Данске у Републици Србији, Њ.Е. Андреас фон Бекерат, амбасадор и шеф Делегације ЕУ у Републици Србији, као и Михаило Весовић, заменик председника Привредне коморе Србије, и Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије.

Радни део скупа отворио је панел посвећен регионалној сарадњи у унапређењу енергетске транзиције. У дискусији су учествовали представници националних електропривреда Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, као и директор UK Export Finance за Централну и Источну Европу и Балкан. Фокус дискусије био је на стабилности електроенергетских система у условима убрзане интеграције обновљивих извора енергије, као и на улози водоника у обезбеђивању флексибилности мреже и енергетске безбедности региона.

Велику пажњу учесника привукао је панел о тржишту водоника у 2026. години, где се дискутовало важности преласка са стратешких планова и пилот-пројеката на фазу реалне процене тржишне спремности и инвестиционе одрживости. У дискусији је наглашен  значај усклађивања јавних политика, индустрије и финансијског сектора, ради реализације инвестиционо одрживих пројекта.

У раду панела учествовао је и проф. др Владимир Поповић који је говорио о могућностима Србије у области водоника, као и о активностима Машинског факултета на развоју „зеленог водоника“. Проф. Поповић је нагласио значај повезивања науке, индустрије и инвеститора у развоју водоничне стратегије. Како је објаснио, овај концепт се проширује и на регионални ниво, са циљем да се кроз технологије интегришу „апсолутно све државе“ у региону и шире, стварајући широку мрежу сарадње и иновација.

„Србија је мала земља и има ограничено тржиште, и без снажнијег повезивања тешко можемо остварити значајнији напредак“, истакао је он, додајући да је главна предност водоника у томе што је његов развој заснован пре свега на знању, а не на доступности природних ресурса.

На Машинском факултету се водоником баве систематично и кроз више различитих праваца. Факултет поседује врхунску лабораторију за испитивање водоничне кртости, коју води изузетно успешан наставник са радовима највишег научног ранга и развијеном сарадњом са бројним универзитетима широм света. У претходном периоду реализовано је више пројеката уз подршку Фонда за науку Републике Србије, који су директно усмерени на истраживања у области водоника, а поред тога активно се испитују и мотори са унутрашњим сагоревањем који користе водоник као погонско гориво.

Проф. Поповић је подсетио и на улогу Машинског факултета у припреми нацрта водоничне стратегије Србије. Иако тај документ није усвојен, неки његови делови су уграђени у Стратегију развоја енергетике Републике Србије и представља основу за даљи развој у оквиру Кластера за реализацију пројеката водоника. Поред проф. Поповића, у раду панела учествовали су Иван Делибашић, директор, EU Advocacy, Hydrogen Europe и Алеxандер Маркус, извршни члан Управног одбора Немачко-српске привредне коморе.

Први дан конференције о енергетској транзицији завршен је панелима посвећеним развоју тржишта водоника и реалној индустријској потражњи.  Другог дана конференције фокус ће бити на економским аспектима производње зеленог водоника, укључујући питање његове конкурентне цене, као и на улози водоника као потенцијалне „карике која недостаје“ између обновљивих извора енергије и стабилног електроенергетског система. Завршни панел посвећен је примерима добре праксе и искуствима крајњих корисника, где ће се разматрати како водоник већ данас доприноси енергетским и индустријским решењима.