Издвајамо

Од студентске идеје до летелице – Девет година Беоавие

четвртак, 5. новембар 2026

Месеци пројектовања, прорачуна, израде и тестирања стану у свега један тренутак – у онај када летелица коју сами конструишете полети први пут. Иза тог тренутка стоје знање, упорност, бројни покушаји и тимски рад. Управо на томе почива рад Беоавије, студентског тима који се бави развојем и израдом беспилотних летелица и ракета.

Беоавиа је обележила девету годишњицу оснивања и тимску славу – Светог Прохора Пчињског. Свечаност је била прилика да се представе реализовани пројекти и планови за наредни период, али и да се захвали појединцима и компанијама који подржавају развој тима.

Основана 1. новембра 2017. године, на иницијативу студената Катедре за ваздухопловство Машинског факултета, Беоавиа данас окупља студенте различитих факултета Универзитета у Београду, које повезују интересовање за ваздухопловство и инжењерске изазове.

Две летелице, два такмичења

За девет година постојања, Беоавиа је реализовала бројне пројекте и остварила запажене резултате на међународним студентским такмичењима. Протеклу сезону обележило је учешће на два европска ваздухопловна догађаја, за које су чланови тима развили и конструисали две посебне летелице.

Прво такмичење било је Rapid Response Challenge у Минхену, на којем се Беоавија надметала у трци дронова са летелицом „Видар“. Задатак је био да дрон током трке допреми пакет прве помоћи на унапред одређену локацију. За само три месеца тим је успео да развије „Видар“ – од почетне идеје до потпуно функционалног дрона спремног за такмичарски полигон.

„Видар“ је опремљен посебном гондолом за испоруку терета. Пакет је могао да допреми ручним управљањем, када пилот одређује тренутак испоруке, или аутономно, уз помоћ система који препознаје циљ и омогућава прецизно позиционирање изнад задате локације. Развој дрона захтевао је повезивање знања из машинства, електротехнике и програмирања, али и пилотских вештина. Сви делови система морали су да функционишу усклађено како би задатак био успешно извршен.

Други изазов био је Air Cargo Challenge 2026 у Штутгарту, на којем је Беоавија наступила са летелицом „Свитац“. Такмичарски задатак био је да летелица у ограниченом времену прелети што већу раздаљину и понесе што више терета, уз посебан акценат на аутономији лета.

Пред конструкторе су постављена строга ограничења: распон крила није смео да буде већи од 2,5 метра, док је максимална полетна маса износила шест килограма, од чега је 2,1 килограм био предвиђен за корисни терет.

После бројних прорачуна и тестирања, тим се определио за конфигурацију са два мотора, која је обезбеђивала око десет одсто већи потисак у односу на решење са једним мотором веће снаге. Посебна пажња посвећена је конструкцији крила, трупа и теретног простора. Међу занимљивијим решењима издваја се фиксни стајни трап, пројектован тако да омогући смештај терета са доње стране трупа.

Подршка као ослонац развоја

Обележавање девете годишњице Беоавие било је прилика да се изрази захвалност Машинском факултету, Катедри за ваздухопловство, спонзорима и пријатељима тима, који подржавају рад студента,  подстичу њихову иновативност, креативност и предузетнички дух.

Чланови тима су посебно захвалили декану Машинског факултета, проф. др Владимиру Поповићу, који због оправданог одсуства није присуствовао свечаности, као и Катедри за ваздухопловство на континуираној подршци, стручном вођству и помоћи у реализацији пројеката.

Захвалницу је примио и проф. др Александар Грбовић, продекан за финансије Машинског факултета и први ментор тима, који је изразио понос због резултата које су студенти остварили.

„Веома ми је драго и поносан сам на све што сте урадили за Машински факултет и нашу државу“, поручио је проф. Грбовић.

Говорећи о подршци Машинског факултета, посебно је истакао залагање да се студентима обезбеде услови за рад и учешће на такмичењима. „Добро знате да смо увек били ту за вас и да никада нисмо одбили ни једну вашу молбу, било да је реч о покривању трошкова путовања, трошкова смештаја, или потребне опреме“, истакао је, између осталог, продекан.

Подсетио је и на то да је имао част да буде први ментор Беоавије, али је истакао да је тим највећи напредак остварио током менторског рада са проф. др Тонијем Ивановим. Обраћање је завршио жељом да се чланови тима и наредне године окупе поводом славе: „Видимо се догодине и срећна слава“, поручио је на крају проф. Грбовић.

Тим се захвалио и садашњем ментору, проф. др Тонију Иванову, који је изразио задовољство досадашњим успесима Беоавие и напретком тима. Осврћући се на свој однос са студентима, истакао је да од њих понекад захтева много, али да је то део његовог менторског приступа, јер верује да увек могу да постигну више.

„Знам да сам понекад критичан, али желим да увек пружите најбоље од себе и да оно што радите буде што боље“, поручио је проф. Иванов, додајући да га енергија и посвећеност студената подстичу да се и сам осећа младо.

Говорећи о протеклој години, посебно је истакао досадашњу подршку управе Машинског факултета, као и значај обнове хангара, која је члановима Беоавије обезбедила боље услове и додатне ресурсе за рад на пројектима, развој и тестирање летелица.

 

Захвалнице су уручене и Директорату цивилног ваздухопловства, компанијама SR Technix и APS Aviation Part Service, као и члановима тима Николи Тољу, координатору Сектора за електронику и програмирање, и Огњену Стојадиновићу, координатору Сектора за производњу.

Нови вођа, нови задаци

Свечаност је обележила и промена на челу тима. Данијел Сојичић, који је три године био део Беоавије, од чега је последње две године обављао функцију вође тима, осврнуо се на искуства стечена током рада на пројектима и учешћа на такмичењима. Тим поводом, проф. Иванов, ментор тима, уручио му је признање за значајан допринос развоју тима.

Чланство у Беоавии донело му је нова познанства, техничка и практична знања, као и прилику да упозна представнике компанија, Факултета и других студентских тимова. Посебно је издвојио подршку Машинског факултета, захваљујући којој тим има простор за развој, израду и тестирање летелица, али и стручну помоћ када се појаве проблеми.

Сојичић је пожелео добродошлицу новим члановима и успех генерацији која преузима одговорност за будуће пројекте. Истакао је да искуство стечено у тиму представља важну основу за даљи студијски и професионални развој, али и за лично сазревање.

Вођење Беоавије преузела је Вања Милановић, која је две године чланица тима и до сада је радила у Сектору за структуру. Поред ангажовања у Беоавии, она је и капитен женске одбојкашке екипе Машинског факултета.

У свом првом обраћању као нови вођа тима, Милановић је истакла да Беоавиа студентима пружа прилику да знања стечена током студија примене у пракси, али и да науче да сарађују, преузимају одговорност и заједнички решавају проблеме.

Захвалила је досадашњим члановима на времену и труду уложеном у развој тима, а новим члановима пожелела да искористе прилике за стицање знања и искустава.

„Беоавиа је место на коме студенти остварују резултате, али и стичу искуства и знања која не би могли да стекну само кроз редовне студије“, поручила је Милановић, изразивши очекивање да ће тим наставити да развија пројекте и остварује нове циљеве. за усавршавање.