Циљ курса је да студенте упозна са оптимизацијом аеродинамичких облика коју они могу даље користити уз разне врсте симулација струјања око ваздухоплова и возила.

Током курса студенти ће научити различите кораке у процесу аеродинамичке оптимизације облика: како направити геометријску параметаризацију модела, како извршити CFD симулацију и како пронаћи оптимални аеродинамички облик (процес оптимизације).

Параметаризација геометријских облика. Прорачунске мреже и методе померања мреже. Ефикасност и тачност прорачуна струјања. Оптимиѕационе технике. Мултидисциплинарна оптимиѕација. Оптимизациони процес. Верификација и валидација.

Састоји се из аудиторних и лабораторијских вежби које прате садржај предмета.

Пожељно је предзнање из основа CFD и C/C++ или FORTRAN програмског језика.

Linux klaster racunara - SimLab. GNU C/C++ ili GNU Fortran.

Укупан фонд часова: 65

Ново градиво: 40
Разрада и примери (рекапитулација): 10

Аудиторне вежбе: 0
Лабораторијске вежбе: 0
Рачунски задаци: 0
Семинарски рад: 0
Пројекат: 0
Консултације: 0
Дискусија/радионица: 0
Студијски истраживачки рад: 0

Преглед и оцена рачунских задатака: 0
Преглед и оцена лабораторијских извештаја: 0
Преглед и оцена семинарских радова: 0
Преглед и оцена пројекта: 10
Колоквијум са оцењивањем: 0
Тест са оцењивањем: 0
Завршни испит: 5

Активност у току предавања: 0
Тест/колоквијум: 0
Лабораторијска вежбања: 0
Рачунски задаци: 0
Семинарски рад: 0
Пројекат: 60
Завршни испит: 40
Услов за излазак на испит (потребан број поена): 60

Anderson J. Fundamentals of Aerodynamics, McGraw Hill, 1984. ; Moran J., An Introduction to Theoretical and Computational Aerodynamics, Dover Publications, 2010.; Milne-Thomson L. M., Theoretical Aerodynamics, Dover Publications, 2011.