Циљ курса је да студентима омогући разумевање значаја и практичну примену принципа и концепата развоја, тестирања и унапређења интерфејса који омогућавају адекватну интероперабилност/интеракцију/колаборацију у контексту индустрије 4.0.

По завршетку курса, исходи су следећи: 1.Адекватно разумевање и одражавање питања, проблема и изазова у дизајнирању дигиталне технологије по мери корисника у окружењу Индустрије 4.0; 2.Разумевање процеса дизајнирања усмереног на интероперабилност система, интеракцију корисника и система и колаборацију; 3. Развој иновативних идеја за интерактивне технологије; 4. Развој вештина колаборације и концептуалног пројектовања и 5. Адресирање комплексних изазова у стварном свету на иновативан и самоорганизован начин.

Интероперабилност система: интеграција система и интеграционе архитектуре, локација интеграционих модула унутар и изван система који се интегришу. Стандарди и регулатива у области. Интеграциони механизми - технике и димензије интеграционих механизама. Кориснички интерфејси - три парадигме: кориснички графички интерфејс (GUI), кориснички интерфејс на основу искуства (UX), кориснички интерфејс на основу прагматике (UP)."Dashboards" за надзор и контролу сложених система. Напредни амбијенти за надзор, контролу и колуборацију у сложеним системима за: контролне собе, "cybercommons" амбијенти, скалабилни системи интерфејса. Истраживање потреба корисника у контексту И 4.0 (посматрање учесника, интервјуисање, додатни алати за дефинисање и оцену потреба корисника). Карактеристике, ефективност, ефикасност и задовољство корисника интерфејса у колаборативном окружењу. Пројектовање експеримената у контексту И 4.0. Принципи процеса пројектовања интероперабилности/интеракције/колаборације усмерене на кориснике (корисност, физиолошки, ергономски и технолошки фактори). Употребљивост и евалуација интероперабилних/интерактивних/колаборативних система (статистичко тестирање и анализа резултата).

Практична настава подрaзумева анализе и дискусије студија случаја, као и индивидуалан и тимски рад (у групама од по најмање 3 студента) при изради задатака и пројекта у областима теоријске наставе у лабораторији.

Нема.

Изводи са предавања и упутства за вежбе. Spasojevic Brkić, V. , Putnik, G., Veljkovic, Z., & Shah, V. (2016). Interface for Distributed Remote User Controlled Manufacturing: Manufacturing and Education Sectors Led View. In Handbook of Research on Human-Computer Interfaces, Developments, and Applications. 363-391. IGI Global. Spasojevic Brkić, V., Putnik, G., Veljković, Z. A., Shah, V., & Essdai, A. (2017). Interfaces for Distributed Remote User Controlled Manufacturing as Collaborative Environment. In Advances in Human Factors and System Interactions.. 335-347. Springer, Cham.

Укупан фонд часова: 90

Ново градиво: 30
Разрада и примери (рекапитулација): 15

Аудиторне вежбе: 10
Лабораторијске вежбе: 20
Рачунски задаци: 0
Семинарски рад: 0
Пројекат: 0
Консултације: 0
Дискусија/радионица: 0
Студијски истраживачки рад: 0

Преглед и оцена рачунских задатака: 0
Преглед и оцена лабораторијских извештаја: 5
Преглед и оцена семинарских радова: 0
Преглед и оцена пројекта: 0
Колоквијум са оцењивањем: 5
Тест са оцењивањем: 0
Завршни испит: 5

Активност у току предавања: 10
Тест/колоквијум: 20
Лабораторијска вежбања: 40
Рачунски задаци: 0
Семинарски рад: 0
Пројекат: 0
Завршни испит: 30
Услов за излазак на испит (потребан број поена): 30

Preece, J., Rogers, Y., & Sharp, H. (2015). Interaction design: beyond human-computer interaction. John Wiley & Sons.; Benyon, D. (2014). Designing interactive systems: A comprehensive guide to HCI, UX and interaction design. NJ: Pearson.; Nof, S. Y., Ceroni,J.,Jeong,W., & Moghaddam,M.(2015).Definitions,Scope, and Significance.In Revolutionizing Collaboration through e-Work,e-Business,and e-Service(pp. 1-32).Springer,Berlin,Heidelberg.